Danas je taj dan, mislim. Treba da operem kosu i stavim masku na lice. To ce trajati, bogami, trajaće. Sat vremena ću potrošiti na sređivanje noktiju, a još nekih dva sata će mi biti potrebno da se opustim u kadi sa magarećim mlekom. Ne znam da li da večeras stavim veštačke trepavice i našminkam se kao jedan od modela Victoria Secret po trendu  iz 2010. godine? Gledam svoju figuru u ogledalu. Moram da podignem zadnjicu i zategnem stomak. Ako budem našla i više para mogla bih da napumpam gornju usnu. Ove magične kremice mi uopše ne pomažu. Najverovatnije ću morati na lifting pre vremena. Ah, da su moji roditelji samo znali kako je starenje užasan proces. Ja ću svoju ćerku, kad je budem rodila jednog dana, odmah odvesti kod kozmetičarke Zane da joj tačno odredi koje kremice treba da koristi. Žena mora da se neguje. I devojčice takođe. Ne znaju one, ta derišta sa lepom i glatkom kožom, kako će morati sate i sate da provedu po salonima pokušavajući da ostanu dvadesetogodišnjakinje  u tridesetoj. Težak život, zaista.  Neću imati vremena za anticelulit masažu, nažalost, moraću da je preskočim danas. Garderobe kao i uvek nemam dovoljno. Sve je tako prolazno. Danas obučem suknju sa karnerima, sutra je već u kanti za đubre.  Moja dnevna krema više nije dovoljno jaka. Zabranjeno mi je da idem mesec dana u solarijum zbog alergije. Moraću da stavim na lice i tečni puder i puder u kamenu. Izgledaću savršeno. Bogami, hoću. Sutra pre podne ću imati još više obaveza jer ću morati svoje noge da držim u toploj vodi kako bi mi spao otok od štikli od dvadeset santimetara. Šta da radim kad nisam visoka? Ne znam da li da odem da mi produže kosti? Čula sam da boli, jako.  Poješću čorbu sa brokeljom. Neću baš stvarno večerati. Stomak mi se ponekad ponaša kao neka životinja. Niko ne želi da sluša muziku mog stomaka. Ne bi trebalo ni da se ljubim odmah pošto stavim ruž. Spremna sam, mogu da krenem gde god poželim. Ne znam da li da krenem odmah ili da pogledam još jednom novogodišnji specijal reklama Aleksandre Ambrosio?  Moraću nešto da popijem da bih se opustila. Osećam kako vreme već ostavlja tragove po mom licu. Neću da se smejem mnogo, a kamoli da se mrštim. Nikako. Niko ne želi ogromnu liniju na čelu, zar ne?

Danas je taj dan, znam.  Ne znam da li da večeras stavim kapu u torbu jer najavljuju sneg? Nije zbog snega, već zbog frizure. Od rukavica sam odustala, ipak želim da mi se vide nokti i prelepe ruke.  Nadam se da mi nos neće pocrveneti, ne želim da izgledam kao Rudolf. Mrzim kad se nešto poremeti. Ali, za savršenstvo se vredi boriti.

Advertisements