Jedne večeri, kad sam se vraćao iz bioskopa, sreo sam svoga druga Saleta koji je trenirao u to vreme boks i čekao ponoć da izađe iz kuće. Mislim da je želeo da izazove nekog i pokaže sebi koliko je snažan. Uvek su mi bili smešni ti tipovi. Prkosili su svima, čak i Mesecu.  Gledao me je prodorno, pokušavajući da se seti ko sam i gde stanujem. A onda je odvažno podigao bradu i okrenuo se. Video sam da po celom telu ima tetovaže u boji, ali i jednu veliku crnu tačku na potiljku. Znao sam da je đavo. Sale je napravio nekoliko koraka i pesnicama krenuo ka meni. Znao sam da ću da umrem. Njegove šake su bile kao futbalske lopte. Ali od kamena. Oči su mu plamtele kao da je upravo pobegao iz Pakla. Ako odande uopšte može da se pobegne. Znojio se kao lav i malo je smrdeo. Njegov beleg, ta užasna tačka veličine klikera, okretala se oko mene kao da želi da se nakalemi na moje telo.  Razgoračio sam oči i gledao Saleta koji više nije bio Sale, moj dobri školski drug, već nabildovani gospodin Đavo. Bio je snažan i imao je samopouzdanja. Mogao je svojim pogledom da mi sprži mozak. Sale je ogroman.  U bioskopu sam gledao film o vampirima i strašno sam se plašio jedne napuštene kuće u mojoj ulici. Sale mi je jednom rekao da se na toj raskrsnici dešavaju nesreće i da je to sve zbog jedne crne tačke. Sad mi je bilo jasno. Sale je sve vreme govorio o sebi. Taj prepredeni nabildovani gospodin Đavo! Ponekad bi mi govorio da veštice izlaze u dvanaest sati noću i posmatraju me dok spavam.  Savetovao me je da pospem biber na ragasto kako bih sprečio te ružne babetine da me omađijaju. Veštice su za mene bile uvek iste. I izgledale su kao veštica iz priče o Ivici i Marici. Pesnicama se tukao sa zvezdama, taj glupi Sale. Krenuo sam da dodirnem njegov beleg, tu tačketinu nad tačketinama. Dok je on tukao vazduh prišao sam mu i pružio ruku ka njegovom potiljku. Urliknuo je i iznenada se okrenuo. Odgurnuo me je, a onda izustio: „Tvoje meso smrdi ti žirafo odvratna“. Tada sam bio siguran da je moj drug Sale postao neka dvoglava životinja. Vrat mu je bio toliko debeo da su na njega mogle da se prikače dve glave. Morao sam da pobegnem. Ali sam na pola puta zastao i video ga kako juri Mesec, a njegov beleg postaje sve veći i veći.  Disao sam duboko i gledao tu odvratnu crnu tačku kako nestaje u noći.

Advertisements