U pokušaju da razumem sebe i svoju sadašnjost, vratila sam se u prošlost. Čitala sam o srpskim srednjovekovnim ali i novovekovnim dinastijama. Pokušala sam da zapamtim važne spomenike srpske istorije, trudila sam se da shvatim razliku između Obrenovića i Karađorđevića, i sa žalom sam gledala fotografije srpskih manastira koje su gradili vladari iz dinastije Nemanjić. Dugo sam posmatrala fotografiju portreta sv. Save i Stefana Nemanje kao monaha Simeona u manastiru Mileševi iz 1225. godine. Stefan Nemanja ima dugu sedu bradu i krupne, pomalo tužne oči. Pitam se da li će one sile koje su stvorile red i civilizaciju uspeti da ih sačuvaju? Čovek više nema strpljenja. Njegova porodica se raspada i pre nego što je oformljena, njegova država odavno ne postoji, nestali su vladari, a nestao je i narod. Kuda? Kako? Nekada su ljudi radili u poljima, a danas u fabrikama. Reditelj nemačkog espresionizma Fric Lang snimio je film „Metropolis“ 1926. godine. Hitler je obožavao ovaj film, ali iz pogrešnih razloga. U ovom filmu ne raste cveće, ništa ne raste u gradu Metropolisu osim zlobe. Radnička klasa predstavlja robove, a jedan maleni čovek- pobunjenik- želi da zaustavi vreme- vreme koje teče- ali ne ono naše univerzalno vreme, ne, već ono drugo- nametnuto. Taj Lang, taj genije, snimio je još jedan film o nemoći čoveka da se odupre samom sebi film „M“ iz 1931. godine. I ta žena robot, Hel iz „Metropolisa“, šta je ona? Smešno je to što čovek kada uništi mašine, izgleda kao da je uništio samog sebe. Pitam se gde je ta civilizacija? Pitam se šta je ona? Ta reč, u poslednje vreme mi zvuči kao marketing, neopipljiv i slojevit. Treba da kopaš i kopaš, treba da učiš i učiš da bi shvatio šta se nalazi ispod površine. Zar je to teško? U svakom slučaju „Leksikon sranih reči i izraza“ Milana Vujaklije nudi vrlo precizan odgovor na moje tako direktno pitanje. Civilizacija jednako prosvećenost.
Stefan Uroš IV Dušan odnosno car Dušan „Silni“ je nasilničkim putem došao na vlast svrgnuvši svog oca Stefana Uroša III Dečanskog. I Stefan Dečanski nije imao baš čistu prošlost. Uvek je bilo sukoba među braćom, među očevima. Nagoni koje smo obuzdavali i koji nam se sada vraćaju kao bumerang, šta se dešava sa njima? Oni nam ruše domovinu, oni veličaju kriminal i bezobzirno bogaćenje i stvaraju seksualni haos. Lazarevići su ponosno veličali svoje krvno srodstvo sa Nemanjićima i kult dinastije(čitaj porodice, u ovom slučaju), a danas, šta je danas? Test očinstva, pretpostavljam. Ne zatvaram oči, držim ih širom otvorene. Pitam se koja je svrha Čoveka? Ostala bića imaju svoj „circle of life“ kako je to lepo otpevao Elton Džon, čuveni soundtrack za Diznijev film „Kralj lavova“. Kažu da bi se naša planeta oporavila nakon samo šest meseci od potpunog nestanka Čoveka. Lako je poverovati. A Čovek? Šta on misli? On zna da će biti veliki prasak, zna da će jednog dana erupcije na Suncu biti prevelike i da će ga koštati svega. Svega onoga što i onako nema.
Ipak, ne mogu zaboravim ljude koji su stvorili nešto, učinili nešto. Oni koji su zabeležili prolaznu lepotu i učinili je trajnom. Oni koji su ostavili svoj otisak, oni čije senke stoje iznad nas. Senke naših predaka.
kvakabezvrata 
Gledajući vremensku liniju „globalne istorije“, sve se vrtelo oko ratova, osvajanja i borbe za prevlast.
To nije ništa strano, sva ta dešavanja su opisana u udžbenicima istorije još od petog razreda osnovne škole.
Čovek je uvek težio da stvori prevlast, a najlakši način je bio upravo ratom – po modelu Zavadi pa vladaj!
Iskreno, video sam većinu manastira u Srbiji i baš kao što si napisala, neki ljudi su ostavili večiti trag za sobom, koji opet neki drugi zlobni ljudi pokušavaju da unište.
Mnogo mi je krivo, i zato se pitam – da li zaista postoji nesto sto ce vecno trajati na ovim prostorima?
Tokom 2010 sam bio u Egiptu, i imao sam priliku da vidim grad Luxor i jedan od najvecih drevnih manastira – Karnak!
Preko 3000 godina, odoleva zubu vremena. Preziveo je Arape, Persijance, i dan dans stoji tamo pored piramida, svinge koji su na platou Gize.
Pa da, ko smo bez svojih predaka? Šta je Čovek i koja je njegova svrha? Mislim da ljudi više ne cene svoju prošlost, nije ih briga za svoju budućnost. Počela sam da pišem o civilizaciji, znaš. Zanimao me je napredak. Ne onaj, tehnički, onaj ljudski. Čovek krivi društvo, državu, krize! a nikada sebe.
Covek bez predaka je tikva bez korena.
Divlji orah koji se otkinuo sa stabla, upao u zemlju i iznikao ponovo. Na prvi pogled isti kao onaj od kojeg je otpao, ali iznutra je potpuno nov.
Slazem se sa time, ali kao sto sam govorio u osnovnoj i srednjoj skoli, ne treba da gledamo slepo u proslost, i da zivimo u istoj, vec da nam ona bude reper za buducnost.
Najposle, na greskama se uci!
Napredak civilizacije je minimalan.
Sa bojnih polja, preslo se u fotelje.
Umesto pusaka, tenkova i topova sada se ratuje uredbama, rezolucijama i mirovnim misijama.
Civilizacija se nije mnogo promenila jos od praistorije!
Ljudi, da ne kazem sledbenici neke ideje su najveca moc.
Nazalost po „vladare“, ljudi vise nisu toliko lakoverni, pa im je potrebana demonstracija moci, i to samo zato sto je strah jedan od najvecih manipulatora danasnjice.
A na pitanje koja je svrha coveka 🙂
e na to pitanje bih mogao da dam doktorat i disertaciju, ali ne zelim samo iz jednog razloga – to je kao da pas juri sam svoj rep!
Imam jos … pisacu 😛
Nagoni koje smo obuzdavali i koji nam se sada vraćaju kao bumerang, šta se dešava sa njima? Oni nam ruše domovinu, oni veličaju kriminal i bezobzirno bogaćenje i stvaraju seksualni haos.
Eto, živimo u prividnom redu. Slobodna ljudska volja? Ima je jako malo! Mislim da čovek treba da gaji ljubav prema svemu: prema ljudima, prema manastirima, nepokošenoj ili pokošenoj travi, prema robotima 🙂 Ne kažem da treba da voli ceo svet( i sam Slavoj Žižek misli da je to glupo), ali neka voli snažno bar nešto.
Eto…