Lica ili Zašto sam zavoleo John Cassavetes-a

Na ulicama, oni
Nesrećni jure
Njihova lica sanjaju
Jazz.
Pričaju besmislice
O ljubavi
Njihov smeh je smešan.
Hodaju po žici
To su kratki rezovi,
Šavovi. Našminkane oči.
U jednom glumcu,
Ženi.
Sve je u redu dok znaš sve pesme.
Ploče se vrte,
Ne govore samo da bi rekli.
Kamera luta, traži.
Maske, besne u šali
Istina je za njih večna.

Ona

Ona

Čija je koža topla I bela kao mleko.

Ona

U svili, krupnih očiju kao dva sunca.

Mirisna I meka

Toplih bedara

Toploga daha.

Ona

Ponekad setna

Misterija.

Ona

Pesak, fatamorgana,  pustinja.

Ona

Poročna I strasna.

Kao nedovršena priča

Kao nekakva ptica

Kao divlja patka.

Beži, a nije još ni stigla.

Ona

Crna I bela.

Plava I žuta.

Ona

U zamku mojih želja,

Zatočena.

Stvorenje koje hranimo i koje hrani nas ili samo Čovek

Ukus krvi svuda.

A izgleda kao sreća.

Sveže meso i debeli ljudi.

Crna vrteška bez prestanka.

Okorela i tamna zemlja.

Željna nektara.

Putevi mokri od majčinog mleka.

I sve je i dalje belo, sa ponekom crnom mrljom.

Hranimo ga.

Čudovište sa ispalim rebrima.

Tovimo ga da ga pošaljemo u rat.

A kad se vrati mirisaće na smrt.

Pružićemo mu šaku punu sreće.

Da se najede, da bude miran.

Ali on, slomljen.

Na zemlji je, kao mrtav.

Ne vidimo mu više telo.

Osušeno leži pored nogu.

Ne vidimo mu više ni oči.

Samo te izobličene zube.

Samo te užasne očnjake koje traže još.

Patnje.

Neko će mu pružiti umesto sreće sopstvenu glavu.

I tako će, čudovište da pojede samog sebe.

Sebe kojeg nikada nije ni imao.

Moje crveno

To telo,

Beživotno i samo

To nije moje telo.

Ta krv u snegu.

To nije moja krv.

Ti beli dani

Te bele noći.

To nisu moji dani, to nisu moje noći.

Krovovi kuća- tuđi.

Sad kad gledam svuda

A ne vidim ništa

To je omča oko moga vrata.

To je moja duša.

Zar mogu da odem?

Kuda? Kamo?

Taj korak što zateže kanap

Taj korak koji pravi poplavu

Vene i modrice jada

Ključala krv.

To nije moj korak.

To nisu moje vene.

Rečne vode. Mutne i spore.

Ruke, moje, a daleke.

Brazde.

Plava koža i plavi bol.

A oči, tamne, jedine.

Suzne i ogromne.

Zar plačem zbog drugih?

To nisu moje oči.

To nisu moje suze.

Ti beli dani

Te bele noći.

To nisu moji dani to nisu moje noći.

Putovanje nakraj sveta.

U izmaglici svega i ničega.

Putovanje u kojem niko ne sneva.

Jer san više nije san.

Jer život više nije san.

Crveno je i lepljivo.

Neshvaćeno je i odbačeno.

Ta sova što hukće.

To nije moja sova.

Ta pesma nepoznatih

To nije moja pesma.

Taj cvet što klija.

To je moj cvet.

To je moj cvet.

Čujete li?

To je moj cvet.

 

 

Prva ljubav

Jednom je rekla da želi da me voli

A toliko mi je smetala ta njena želja.

Hteo sam da me voli, sada, ovde.

Možda je osećala da je i suviše rano,

Ali bilo je odveć kasno.

Sve su mi želje ostale sakrivene,

A moje srce, moje telo- prazno.

Kako bih voleo da je stisnem uz sebe

Da joj šapnem slatke reči utehe

I dam joj ruku.

Pružio bih joj i drugu, samo ako bi htela.

I dok me bolno gleda, kao da me muči

Moje srce hoće da iskoči iz nedra.

Želim da me moli…

Želim da me moli da je uzmem

A ja da je samo gledam

Tu bezobraznicu

Tu lepotu

Moj porok.